„Eksplozija investiranja, različite vrste gradnje sa jedne strane i iznenađujuć rast turista sa druge strane“, reči su člana Gradskog veća Vladimira Blagojevića.
Tema Divčibara i razvoja pokrenuta je na sednici Skupštine grada Valjeva, tokom razmatranja tačke dnevnog reda vezane za PGR „Centar“.
„Ja se dosada nisam javljao za reč. Prosto, mi većnici uglavnom ne vidimo ovaj skup kao svoje borilište. Naše je borilište stvaralište, a proizvode našeg svakodnevnog rada donosimo vama na uvid i dozvolu. Međutim, nisam mogao da oćutim nekoliko teških rečenica koje su izrečene za ovom govornicom. I ne krivim nikoga, ali moramo razjasniti rečeno. “Upravljanje prostorom Divčibara postaje haotično” i “Urbanistički haos koji nam preti”. Meni, a verujem i građanstvu, ovakve reči izazivaju strah, a nemaju baš nikakvo uporište u istini. Mislite li da je doprinos razvoju našoj planini govoriti javno na Skupštini grada da smo u nekakvom haosu? Predstavnici opozicije koji su ove rečenice izgovorili nikada nisu dolazili kod nas ili zatražili informacije o Divčibarama, a svi su dobrodošli, svakodnevno”, naglasio je Blagojević.
Član Gradskog veća Vladimir Blagojević za skupštinskom govornicom je naglasio da je imperativ usvajanje novog urbanističkog plana i poboljšanje infrastrukture kanalizacije, vodovodne mreže, elektro snabdevanja i da to upravo i jeste najodgovorniji, najteži i najskuplji deo posla koji umnogome prevazilazi investicione mogućnosti našeg grada, ali da se uz veliku pomoć pojedinaca, prijatelja Valjeva, Republike i predsednika lično, izvode ili su započeti mnogi projekti.
Tom prilikom, član Gradskog veća se osvrnuo i na poređenje Zlatibora i Divčibara.
„U poslednje vreme spekuliše se u medijima poređenjem razvoja Zlatibora i Divčibara. Pritom se navodi da su Divčibare krenule putem nekontrolisane urbanizacije kakva je na Zlatiboru. Lično mislim da se ovde ne radi o dobrom i lošem, već o dva različita puta. Dokument koji uređuje prostorno planiranje je Urbanistički plan Divčibara. Trenutni plan iz 2015. godine mnogo je strožiji od planova na ostalim srpskim planinama. Novi je još restriktivniji. Jedan od bitnijih parametara je tu zauzetost parcela. Zauzetost parcela na Divčibarama je oko 15%, a za hotele do 25%. Na Zlatiboru je to i do 80%. Voleo bih da znam kako onda možemo uopšte to da uporedimo? Koliko je to puta manja mogućnost gradnje na Divčibarama u ovom trenutku, ako imate na jednoj strani 15%, a na drugoj 75%“, rekao je Vladimir Blagojević.
Po rečima Blagojevića, sa ovim se mora postupati vrlo oprezno, jer je sa jedne strane velika potražnja za gradnjom, dok je sa druge želja i namera da se očuvaju prorodne lepote Divčibara.
“Da , mogli bismo sada da kažemo, hajde da očuvamo apsolutno prirodu i zabranimo gradnju. Može, ali bismo zaustavili zamajac koji sada imaju Divčibare, a koji nismo imali od godinama unazad. Zlatibor, Kopaonik, oni imaju nešto svoje, pa hajde da mi napravimo nešto svoje, nešto lepše, nešto što će biti prepoznatljivo samo za Divčibare”, poručio je Blagojević.
Blagojević je naglasio da je za godinu dana izdato 25 dozvola, da su sve prošle nadležne komisije i da je ideja da se radi na infrastrukturi koja će ispratiti intersovanje investitora.
„Divčibare su razvojna šansa Valjeva na više načina. Najpre to je način za veći priliv novca u gradski budžet, a tu su i nova radna mesta za ljude iz Valjeva i neposredne okoline Divčibara. Ove godine je turistička poseta na Divčibarama oko 10 puta veća nego u gradu Valjevu. Sudeći po podacima o broju noćenja od Republičkog Zavoda za statistiku, oko 160.000 Divčibare naspram 16.000 Valjevo. Dakle, postoji veliko interesovanje, ljudi dolaze, investitori koji će plaćati takse Valjevu su zainteresovani. Sve se radi planski“, rekao je član Gradskog veća i dodao da su neki infastrukturni projekti realizovani, a da će neki biti realizovani narednih meseci.
„Uskoro se završava put iz pravca Valjeva, radimo na projektovanju vodovodne i kanalizacione mreže, projektujemo postrojenje za preradu otpadnih voda. Započeli smo izgradnju nove velike trafo stanice i distributivnog sistema. Rekonstruisali smo tržnicu, izprojektovali tri parkinga u centru, uradili igrališta za decu, asfaltirane su ulice i tu je još niz projekata na kojima se radi: pešačke i biciklističke staze, odmorišta, turistički infocentar“, kazao je Blagojević i poručio:
„Davno je gore neko zapisao: Naša planina je pitoma i tiha, a mi ćemo se truditi da takva i ostane.“
B.J.
