Selo Žabari, udaljeno sedam kilometara od centra Valjeva, broji oko 200 domaćinstava i 500 žitelja. Polovina meštana se bavi poljoprivredom, preostala polovina ima posao u gradu. Brežuljci i udoline čine žabarski predeo prijatnim oku. Selo je od davnina, jer se u popisu sela valjevskog okruga, koji je sačinila austrijska administracija u Beogradu 1737. pominje kao “Schabar”. Ime sela potiče od izvora Žabar, jednog od više izvorišta pitke vode, uz najveći izvor Vrelo. Meštani su se odvajkada bavili zemljoradnjom, uzgojem stoke i gajenjem voća, pa je tako i danas. Selo ima i osnovnu školu, istureno odeljenje osnovne škole u Dračiću, koje pohađa 15 osnovaca od prvog do petog razreda.
Po rečima Marka Rasulića, meštanina i predsednika Mesne zajednice Žabari, ovo selo nije u nestajanju a razlog je blizina Valjeva, pa se može smatrati i prigradskim naseljem.
“Žabarci većinom ostaju privrženi svom selu, prosečna starost stanovništva je oko 45 godina, što znači da ima i mladih i starijih. Valjevo je blizu, tako da mnogi meštani rade u gradu a ovde žive. Ovaj kraj je pogodan za uzgoj krupne stoke, pa se mnogi naši poljoprivrednici bave mlečnim govedarstvom i tovom junadi, a voćari uglavnom gaje šljive i višnje cenjene na tržištu.”- kaže Rasulić, napominjući da Žabari nisu “malinarski kraj”, kako mnogi misle.
Ipak, retko gde postoji seoska idila, pa su se i meštani Žabara decenijama suočavali sa velikim problemima, kao što je nedostatak pristojnog asfaltnog puta , ali i sa teškoćama u vodosnabdevanju, jer koriste seoski vodovod. Prošle godine počela su značajna ulaganja u Žabare, o čemu Rasulić kaže:” Put kroz Žabare bio je gotovo neupotrebljiv a snabdevanje vodom sa seoskog vodovda otežano. Zahvaljujući gradskom rukovodstvu, odnosno, gradonačelniku i nadležnim službama, prepoznati su problemi naše Mesne zajednice i izašlo nam se ususret asfaltiranjem puta i izgradnjom vodovodne mreže. Cilj nam je bio i ostao da meštanima olakšamo život i ostanak u selu.”
Rasulić ističe odličnu saradnju MZ Žabari sa Odeljenjem za građevinsko zemljište i infrastrukturu, koje se angažovalo oko putne infrastrukture. Rukovodilac ovog odeljenja Branko Vuković navodi šta je sve urađeno:” Putevi su bili neuslovni, ponegde i neprohodni za saobraćaj i teški za zimsko održavanje. Asfaltirana je trasa duga osam kilometara od Radinog brda do Vinčića u Žabarima, širine kolovoza 4,5 metara. Takođe, asfaltirana je i deonica dužine kilometar i po od Šiljka do Vrela, gde je širina kolovoza 3 m. Investitor je JP “Putevi Srbije”, izvođač Preduzeće za puteve “Valjevo” a vrednost radova je 140 miliona dinara. Sada su ove deonice udobne i bezbedne za saobraćaj. U planu je nastavak asfaltiranja nekategorisanih puteva, tako da je Odeljenje već poslalo zahtev za određena sredstva “Putevima Srbije”. Veoma nam je važna saradnja sa seoskim mesnim zajednicama i na osnovu njihovih molbi raspodeljujemo sredstva. Najviše molbi se odnosi na asfaltiranje i popravku puteva.”
Sve pohvale upućene su na adresu Preduzeća za puteve “Valjevo”, kaže predsednik MZ Žabari, ističući da su meštani veoma zadovoljni kvalitetom asfaltiranih deonica, koje su urađene marljivo, detaljno i da dugo traju a ne da prvi sneg ošteti površinski sloj.
U prošloj godini počela je i izgradnja vodovodne mreže kako bi Žabari bili priključeni na Gradski vodovod. Radovi su pri kraju, kaže direktor Vodovoda Ivan Filipović, navodeći detalje ovog obimnog posla:” Izgradili smo skoro šest kilometara vodovodne mreže odgovarajućeg promera cevi , što će rešiti problem vodosnabdevanja. Preostaje još izgradnja dve crpne stanice i rezervoara, za šta će Grad raspisati javnu nabavku. Po završetku tog posla prestaje i upotreba seoskog vodovoda Vrelo. Važno je da istaknem da smo odlično sarađavila sa Preduzećem za puteve, jer smo istovremeno radili na postavljanju cevovoda i asfaltiranju, tako da neće biti nikakvih prekopavanja, odnosno, naknadnih radova.”
U očekivanju da “gradska voda” stigne u slavine, žitelji se za sada hvale “novim asfaltom”. Po rečima Marka Rasulića, sve više vlasnika vikendica dolazi u Žabare, jer se sada stvaraju uslovi za duži boravak na selu. A na prvom mestu je da, u svemu što se radi i gradi, poljoprivrednici i , posebno, mladi ljudi, vide razlog za život i opstanak u rodnom kraju.
/redakcija/
