NASTAVAK POŠUMLJAVANJA PEĆINE

Gradske vesti
Pošumljavanje Parka “Pećina” biće nastavljeno u aprilu prema Sanacionom planu, odobrenom od Uprave za šume ministarstva poljoprivrede, rečeno je u JP “Agrorazvoj-valjevske doline”. Tokom zimskog mirovanja vegetacije izvršena je prihrana sadnica mineralnim đubrivima, koje su posađene 2021. i 2022.godine. Po rečima Đorđa Čolića, samostalnog saradnika za šumarstvo, na Pećini je predviđena sadnja listopadnog i četinarskog drveća, kao i dekorativnih biljaka, odnosno, ukrasnog šiblja.
” Obezbedili smo 258 sadnica lišćara, četinara i dekorativnog žbunja iz subvencija za šumarstvo “Agrorazvoja”. Posvetićemo se posebno uređenju parkovskih staza, na prvom mestu stepeništu prema “Zdravljaku” , gde će biti posađeno ukrasno šiblje, lovor-višnja i fotinija. U pojasu pored puta, dužine 30 metara, biće posađena forzicija, koja u proleće prva cveta, veoma je dekorativna i laka za održavanje. Opredelili smo se i za ukrasne sadnice crvenolisnog javora, albicije, poznate kod nas kao kineska mimoza, tamariksa i cvetajuće grmove spiree. Dekorativne biljke obezbediće spratovnost, samim tim i raskošniji izgled Pećine, kako je i predviđeno Planom sanacije. Ukrasno drveće i grmoliko žbunje doprineće drugačijem utisku s naglaskom na vrtnu atmosferu u nekim delovima parka,”-rekao je Đorđe Čolić.

U delu Pećine, koji se graniči sa gradskim vodovodom, biće posađeno oko 70 sadnica bora, lipe i graba čime će, po Čolićevim rečima, početi uređenje ove manje pristupačne parcele. Posle prolećnog pošumljavanja , naredna sadnja drveća na Pećini predviđena je na jesen ove godine.

U planu “Agrorazvoja” je i uklanjanje trošnih i popadalih stabala na deonici puta od kafane “Lovci” do Osečinske ulice u pojasu širine od dva metra. To zemljište je u vlasništvu grada Valjeva i stabla, koja su do puta, ugrožavaju bezbednost putničkog saobraćaja. JP “Putevi Srbije” upozorilo je na tu opasnost, što je nedavno potvrdila i Inspekcija za šumarstvo. Tu je mnogo trulih stabala do samog puta u plitkom zemljištu, neka od njih su i popadala , tako da njihovo uklanjanje nije rezultat nečije proizvoljne odluke, već će to biti urađeno iz bezbednosnih razloga, ističu u “Agrorazvoju”.
/redakcija/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *