НОЋАС су снови, лепи или ружни, дуже трајали јер су казаљке поново враћене сат уназад, иако су се многи надали да ће се са овом праксом коначно престати, како је то најављено у Европској унији још пре неколико година.
Многи се грађани зато питају – докле овако, а стручњаци одавно покрећу питање сврсисходности померања казаљки, уведеног ради уштеде енергије пре неколико деценија.
Може ли се или не може уштедети енергија на овај начин, питање је које сви постављају, посебно сада, у јеку светске енергетске кризе. Одговор је да такав маневар даје позитиван резултат само уколико се устаје и ради за време дневног светла. Сада, када се води рачуна о сваком утрошеном кубном метру гаса и киловат-сату, свака земља помно прорачунава ову математику.
Све више је анализа и стручњака, међутим, који сматрају да би због уштеде струје, требало да останемо на летњем времену. Како кажу, ове године казаљке у три сата после поноћи није требало вратити један сат уназад. Како говори и све већи број научника, са аспекта уштеде енергије препорука би била да на просторима Балкана задржимо летње, или такозвано указно рачунање времена. Зимско рачунање времена јесте природно, астрономско, а прелазак на летње је установљен законом и практикује се од 1983. године. Србија је, засад, одлучила да настави са померањем казаљки на сатовима због усклађености са већим делом Европе.
Међутим, у последње време се због енергетске кризе и уштеде струје разматрала опција да се настави са летњим рачунањем времена. Према речима Слободана Бубњевића, из Института за физику, у нашој земљи важи закон о мерењу времена који каже да се последњег викенда у октобру сат помера и тако је и урађено. Он, међутим, сматра да би за Србију било корисно да је остала у „летњем времену“, али само уколико би овакву одлуку прихватио цео регион.
– Нема сумње да би останак на летњем рачунању времена у овом тренутку довео до енергетске уштеде – каже Бубњевић. – Ипак, не би било добро да се догоди издвојено, само у Србији, јер би могло да створи велике проблеме привреди. При сваком мерењу је најважније да будемо усклађени са другим државама. У супротном, имали бисмо велике губитке. Свакако је битно да се размотри да ли ову опцију задржавања летњег времена узети као привремену, током енергетске кризе, или дугорочно.
Много тога зависи и од тога од чега региони и државе у Европи живе. Онима са севера зимско време одговара, али не и медитеранским земљама, које би да због туриста дан вечито траје. Није, међутим, само у питању економска добит. Одавно се дошло до сазнања да редовна померања казаљки, два пута годишње, значајно ремете биолошки часовник и психичко стање грађана. Јављају се несанице, раздражљивост, замор. Имајући у виду да су пандемија вируса корона, а затим и енергетска и прехрамбена криза оставиле дубок траг на европску популацију, психолози сматрају да није упутно да се у таквим приликама придода још један разлог за анксиозност услед неприродног померања казаљки.
Такође, на западу Европе, због новог начина привређивања уведеног током пандемије и који се усталио на дуже стазе, многи и даље раде од куће, тако да је потрошња електричне енергије у привредним погонима, који су и највећи потрошачи, донекле релативизована.
Померање казаљки је у ЕУ хармонизовано још од 1998. године и у свим земљама чланицама примењује се истовремено. Европска комисија је на основу испитивања јавног мњења у коме се сагласило више од 83 одсто грађана, и идентичног става Европског парламента из 2019, донела одлуку да се још од прошле године на ову праксу стави тачка. Али, државе се нису сагласиле. Неке би из горепоменутих разлога да задрже само летње време, попут Италије, Шпаније или Француске, друге, као што су Данска, Холандија или Финска, само зимско, док би треће и даље да комбинују.
ВЕЋЕ БРИГЕ
ЛИДЕРИ ЕУ ових дана имају далеко преча посла од тога да проналазе консензус којем ће се временском царству приволети. Расправљају о енергетској кризи (мада је то доста повезано), прехрамбеним проблемима, ратном стању на европском тлу, немајући кад да баце поглед на часовник.
КАЗАЉКА НА 2Б
КАКВУ забуну доноси стална промена мерења времена, показују и ситуације у којима могу да се нађу полицијске патроле. Наиме, у ноћи између суботе и недеље, два пута је постојало време између два и три сата. Па ако се нека незгода или несрећа догоде у том интервалу, саобраћајци морају да прибегавају лукавству и, зарад тачности, првих два сата обележе са 2А, а других са 2Б.
