Poskupljenje goriva, nedostatak radne snage i povećana potražnja, utiču na kretanje cena ogreva na svim stovarištima.
Strah od zime koja nam dolazi brže nego što smo mislili i definitivno je sve više prisutan, a stanje na terenu i u stovarištima koja prodaju ogrev postaje sve napetija.
Cene energenata divljaju, a svi potrošači čvrstih goriva počeli su se da se snabdavaju za grejnu sezonu ranije nego ikad pre. Jedno je sigurno, situacija nije nimalo prijatna, a za toplu zimu po svemu sudeći jedna porodica moraće da izdvoji pozamašnu svotu novca kako bi se pošteno grejala.
No, krenućemo redom redom sa računicom.
Cena peleta
Potražnja za peletom je masovno porasla, kako zbog nekada pristupačne cene, tako i čestih poskupljenjenja energenata, pa zbog svoje ekonomičnosti, odabir ovog ogreva do sada je bio jako poželjan. Sada je pelet taj koji je na „ceni“, a traži se u mnogoj većoj meri nego drva. Prošlogodišnja cena peleta upravo u letnjoj sezoni kretala se oko 170 evra, sada se kreće od 370 pa do 420 evra, a ukoliko zanemarimo poskupljenje, dovodi se u pitanje i to da li će ga biti dovoljno na tržištu.
Kako proizvođači navode, nema dovoljno sirovine i upravo zbog manjeg obima proizvodnje dobavaljači imaju prostora da podižu cenu po sopstvenom nahođenju. Ogroman porast cene posledica je toga što fabrike za proizvodnju rade otežano, povećani su troškovi produkcije, a i primetan je nedostatak radne snage. Zbog svega toga stručnjaci se ne usuđuju da procenjuju u kom pravcu će se dalje kretati cena ovog čvrstog goriva za ogrev.
Računica za predstojeću zimu kada je pelet u pitanju nije nimalo prijatna. Ukoliko uzmemo u obzir zvanične podatke, u Srbiji ima oko 110.000 domaćinstava koja se greju na pelet i da je za jednu šestomesečnu grejnu sezonu potrebno oko 10 tona, dolazimo do brojke da je oko 4.000 evra neophodno da ova domaćinstva zimu provedu u toplom domu.
Cena drveta
Isto kao sa peletom, cene divljaju, a potražnja nije ništa manja. Naprotiv, zainteresovanost za ogrevno drvo je ove sezone je znatno poranilo, a zbog enormne cene peleta pojavljuju se kupci koji zbog ekonomičnosti prelaze na drvo.
Proteklih mesec dana cene su skočile za oko 25 odsto, a očekivana su poskupljenja za od 10 do 15 evra po metru. Izgleda da ni to nije fiksno za sada, s tim da svaka nova isporuka ima novu cenu, a ne bi bilo loše izostaviti da se na isporuku čeka i do mesec dana s tim da ga jedva ima na stanju po srpskim stovarištima.
Metar ogrevnog drveta se trenutno kreće od 8.000 do 10.000 dinara, a cena varira u zavisnosti od lokaliteta u Srbiji, ali i prodajnog mesta. Na to moramo da dodamo i cenu usluge sečenja drveta koja iznosi od 800 do 1.000 dinara po jednom kubnom metru. Shodno novim cenama i procenom prosečne potrošnje ovog ogrevnog materijala, troškovi za jednu grejnu sezonu, za grejanje prostorije od 60 kvadrata, iznosili bi oko šest metara drva, što bi na kraju iznosilo oko 60.000 dinara. U tu cenu nije uračunat prevoz ni usluga sečenja željenog drveta.
Prodavci navode da nisu preterano zadovoljni jer je posao izuzetno težak, a pored velike potražnje zarada nije baš sjajna.
Cena struje
Širom sveta brojni državni zvaničnici već najavljuju štednju električne energije. Kuba uvodi restrikcije za Havanu, Nemci pozivaju na kolektvnu štednju, ali šta je sa Srbijom?
Struje će biti i građani ne treba da strahuju, ali će od 1. septembra zvanično biti i skuplja. Prosečna cena kilovat-sata za domaćinstva i male kupce biće uvećana je za 6,5 odsto bez PDV-a, te će prosečna cena kilovat-sata biti 8,144 din.
Prema računici Agencije za energetiku, koja navodi da je za grejanje celokupnog stambenog prostora od 60 kvadrata, pri temperaturi od 20 stepeni, 16 sati dnevno, tokom 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna energija od oko 9.000 kWh, odnosno 150 kWh/m2, što predstavlja prosečnu potrošnju tokom zime. Prema ovoj računici i prosečnoj ceni kilovat sata, za šestomečnu sezonu građani koji se greju na struju moraće da izdvoje 73.000 dinara.
U praksi će to izgledati otprilike ovako. Mesečni računi za struju porašće od 600 do 1.500 dinara, a na šestomesečnom nivou, za grejnu sezonu, to znači poksupljenje od 3.500 do 9.000 dinara.
Najveće račune imali su, a imaće i ubuduće, oni koji troše električnu energiju kroz grejna tela i kotlove. Do sada im je za struju bilo potrebno čak 141.500 dinara tokom zimske sezone koja traje šest meseci, a ubuduće će morati za isti period da odvoje oko 150.ooo dinara. Ukoliko je TA peć odabrano grejno telo, račun na šestomesečnom nivou biće znatno manji, a sa poskupljenjem će koštati nešto manje od 60.000 dinara, ukoliko se vodi računa o potrošnji i peć puni noću.
Zaključak je jednostavan, grejanje na struju tokom predstojeće sezone biće najisplativije i upravo zbog toga postoji opravdani strah da će potrošači koji su do sada koristili drugu vrstu ogreva, nužno preći na ovaj energent, a upravo to bi moglo da dovede do opreterećnja državnog elektroenergetskog sistema. Kao jedino rešenje u ovoj situaciji sve češće se pominje da bi država trebalo da ograniči cenu peleta i drveta, što je komplikovana procedura koja istovremeno da zadovolji i proizdvođače ogreva i krajnjeg potrošača.
