Rezultate nedavno odražanog referenduma koje su vaskrsli politikanti bivšeg režima doživeli kao nekakvu poruku građana naprednjačkoj vlasti, dokaz su da valjevska opozicija definitivno ne postoji.
Udruženi prodavači magle ( Đilas, Jeremić, Lutovac), i njihove tragikomične kreature na lokalu, očigledno pate od ,,prelogičkog zaključivanja”. Ne treba im uzrok, ne treba logika, samo vera da će magijskim ponavljanjem jednog te istog rituala, pre ili kasnije doći do cilja. Teško je poverovati da navedene ,, intelektualne gromade” ne uviđaju ono što je golim okom vidljivo i sa Meseca, a to je da je kampanju za ,,NE” vodio NVO sektor. On je, na njihovu veliku žalost, ustrojen daleko bolje nego svi aktuelni derivati Demokratske stranke zajedno na gomili jer ima kopču na inostrane propagandne resurse i znanje. Lamentiranje nad slabim odzivom za ustavne promene istih onih partijskih dušebrižnika koji su ovde nalik astralnoj projekciji (vidiš ih, ali ne možeš da ih napipaš), klasično je priheftavanje na operativnost nevladinog sektora. ,,Petooktobarskim” stranačkim dunsterima nikada nije falilo nade, vere, uverenja i ubeđenja. Falilo im je samo pameti! Što bi rekao Konfučije ,,Nije opasno što govedo tegli kola, opasno je kada misli da zna put”. Za pobedu na izborima potreban je snažan, nekompromitovan ljudski materijal. Njega sigurno ne čine potrošeni partijski kadrovici koji nikada ništa dobro nisu doneli ovom narodu.
Svakom dobronamernom građaninu sa prosečnim IQ-om jasno je već sada da Đilas, Jeremić i Lutovac ne bi mogli da pobede Vučića ni u aprilu 2078. godine, a kamoli u ovoj deceniji. To što je opozicija danas slaba, možda i nije njena najveća tragedija. Ljudski je po katkad biti nemoćan, ali ne treba bar biti smešan. Vernici u političke dogme okrenuti od činjenica naivno veruju da postoji neka ,,kritična masa”?! To su idiotske fantazmagorije bivših petooktobaraca, koji u različitim agregatnim stanjima i danas žele vlast u Srbiji. Ne postoji kritična masa, već samo odlučna i neodlučna masa. Iza svake promene režima mora da stoji ili ogroman novac sa svojim interesima, ili stranci, ili sila. Sve ostalo su pokušaji da se moć digne na nemoći. Udruženi prodavači magle, koji u svojoj romansiranoj autoprojekciji sebe nazivaju udruženom opozicijom Srbije, treba da razmišljaju samo o jednom. Kako da odgovore na standardnih dva miliona SNS – ovih glasača, koji će 3. aprila sasvim sigurno izaći na birališta. Tada neće biti referendumskog ,,DA”, i ,,NE”. Važno će biti samo da li si iznad ili ispod cenzusa.
A.R.
