STANJE U STOČARSTVU SRBIJE- KAKO DALJE

Gradske vesti
Stočarska proizvodnja u Srbiji je u krizi već nekoliko decenija, a obim stočarske proizvodnje beleži pad za dva do tri procenta godišnje, rečeno je danas u Valjevu na skupu “Stanje u stočarstvu- kako dalje”, koji je organizovala Regionalna privredna komora Kolubarskog i Mačvanskog okruga. Vrednost stočarske proizvodnje u Srbiji je u prošloj godini iznosila 176, 2 milijarde dinara. Broj goveda krajem prošle godine bio je oko 800.000 grla, što je pad od 6,9 odsto. Zabeležen je i pad u proizvodnji svinja za 7 odsto, kao i u živinarstvu za 3, 5 odsto. Rast proizvodnje od 1, 5 odsto beleži se jedino u ovčarstvu.
Više je razloga za višedecenijsku krizu u stočarstvu, a poslednjih godina je nepovoljna situacija dodatno pogoršana pandemijom kovida 19, kao i ratom u Ukrajini, što je izazvalo velike ekonomske poremećaje u celom svetu. Po rečima Nenada Budimovića, sekretara Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije(PKS),  krizu u stočarstvu odslikava odnos biljne i stočarske proizvodnje 70 prema 30 u korist biljne proizvodnje.
” Svedoci smo da je sada u fokusu proizvodnja hrane, odnosno, osnovnih životnih namirnica-mleka i mesa. Prošle jeseni došlo je do destabilizacije snabdevanja mlekom i to je pokrenulo pitanje daljeg razvoja stočarstva, jer je to poljoprivredna grana koja generiše dalju proizvodnju. Bitno je napomenuti i pojavu zaraznih bolesti, kao što je afrička kuga kod svinja i ptičji grip, koje su desetkovale stočni fond u Evropskoj uniji, što je pokazalo svu važnost stočarske proizvodnje”, rekao je Nenad Budimović..
On je istakao da je cilj Regionalne privredne komore da u direktnom kontaktu kroz niz sastanaka u regionalnim komora dođu do realnih inicijitiva koje su ostvarive za zaustavljanje pada u stočarskoj proizvodnji a potom i za njeno unapređenje.
” Važno je da dođemo do saznanja da ne  zavisi sve od novca, nego i od regulativa i njihovih sprovođenja, koje bi olakšale proizvodnju našim farmerima. Šteta je što Srbija uvozi svinjsko meso, prošlogodišnji uvoz bio je duplo veći nego 2021.godine. Srbija ne koristi genetski modifikovanu hranu u ishrani životinja, što je prednost, ali je i stočarska proizvodnja skuplja. Uz to, Srbija je specifična po tome što na većem broju gazdinstava uzgaja manji broj stoke,ali to nije mana, jer s određenom strategijom razvoja i sa takvim vidom proizvodnje mogu da se postignu dobri rezultati. Prošle godine proizvedeno je oko 2,6 miliona svinja, što nije bilo dovoljno za potrebe prerađivačke industrije. Na proizvodnju mleka su uticale oscilacije u otkupu, pad beleži i živinarstvo, što ukazuje i na manju proizvodnju konzumnih jaja za 40 odsto. ” istakao je Budimović.
Kada su u pitanju najavljeni podsticaji države za mlečno govedarstvo i druge grane stočarske proizvodnje radi obnove i razvoja stočnog fonda, posebno u centralnoj Srbiji, Budimović je naglasio da bi, kako je rekao, bio vrlo srećan kada bi svi ti podsticaji bili vraćeni u poljoprivredu.
“Sama reč podsticaj znači da podstičemo proizvodnju, a ne finasiramo je. Podsticaji su dobri i to kažu naši farmeri, ali je važno da mera koja daje te podsticaje bude dobro iskorišćena. Konkretno, veliki novac se ulaže u mlečno govedarstvo i opet imamo problem s proizvodnjom mleka, što ukazuje na to da ili mera nije dobra ili nije dobar način, ali ima prostora za uređenje ove oblasti.”

Po rečima Budimovića izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda RPK Kolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga 2022. godine je 320,4 miliona evra i iznačajno je uvećan u odnosu na prethodnu godinu. Najznačajniji trgovinski partneri u izvozu naše komore su EU28 54,5%, CEFTA 29,1%, RF 9,5% i ostale zemlje 7%.

Na skupu i Regionalnoj privrednoj komori Valjevo učestvovali su poljoprivredni proizvođači iz Kolubarskog i Mačvanskog okruga, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, predstavnici Poljoprivredne stručne službe, Veterinarske inspekcije i Uprave za veterinu, kao i predstavnici lokalne samouprave.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *