Grejna sezona je okidač za prekomerno zagađenje vazduha u Srbiji, jer ogroman broj domaćinstava sagoreva nekvalitetne energente u individualnim ložištima, prvenstveno ugalj, koji emituju otrovne materije u atmosferu. Pored termoelektrana, saobraćaj je na trećem mestu zagađivača. Uz emisiju ugljen-monoksida, sumpor-dioksida i azot-dioksida, najveću opasnost za javno zdravlje kao produkt sagorevanja čvrstih fosilnih goriva predstavlja čestično zagađenje (suspendovane čestice PM 2,5 i PM 10).Po procenama ministarstva zaštite životne sredine u Srbiji svake godine premine oko deset hiljada ljudi od posledica zagađenja čseticama PM 2,5 a povećan je i broj oboljenja bronhitisa kod dece.
Vlada Srbije je krajem prošle godine usvojila Program zaštite vazduha do 2030. sa akcionim planom , u kojem se ukazuje na zdravstveni i društveni problem nezdravog vazduha, i predstavlja plan da stanovništvo za desetak godina “prodiše”.Programom i akcionim planom je predviđeno niz mera kojima bi se najveći činioci zagađenja sveli na polovinu do 2030. Pored niza mera u oblastima industrije i poljoprivrede, za stanovništvo je najvažnija energetska tranzicija individualnih ložišta. Procena je da čak 55 odsto domaćinstava u Srbiji bi trebalo da stare peći i kotlove na čvrsta goriva zameni instalacijama sa manje štetnim energentima. U gradovima koji su najviše pogođeni zagađenjem, među kojima je i Valjevo, predviđena je stopa tranzicije do 80 odsto. Mere energetske efikasnosti, koje su i kod nas aktuelne, nailaze na veliki interes građana, međutim subvencije od 50 odsto za nabavku grejnih uređaja mnogima nisu dovoljne. Novi javni poziv u Valjevu za kotlove na biomasu, koji će uslediti za mesec dana, predviđa subvencije od 70 odsto. Plan je da ove subvencije u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Užicu i Valjevu budu veće od 80 posto, imajući u vidu stepen zagađenja vazduha. Skoro je izvesno da će novčana pomoć države za ugradnju toplotne pumpe iznositi do 3000 evra. Program energetske tranzicije sprovodiće ministrstvo rudarstva i energetike i ministarstvo zaštite životne sredine.
Važna mera za građane je i subvencija za kupovinu putničkih vozila , odnosno, prelazak “dizelaša” na vozila sa evropskim standardima emisije, tzv.Euro 6. Za zamenu starih vozila država je izdvojila 102 miliona evra, jer sve veći broj registrovanih vozila znači i veće zagađenje vazduha. Program zamene vozila podrazumeva da će vlasnici putničkih vozila, lakih kamiona i autobusa, koji imaju motore Euro 1, Euro 2 i Euro 3 dobiti subvencije za nabavku novih vozila, a uslov je dastara vozila budu reciklirana. Te subvencije iznose 2.100 evra za
putničko vozilo, 2.500 evra za autobus i 2.900 evra za kamion. Uslov za novčanu pomoć je da nova vozila imaju motor Euro 6 i da su prozvedena najranije 2015. Primena ovih mera počeće 2024. u saradnji ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ministarstva zaštite životne sredine i Agencije za bezbednost saobraćaja.
Najčešći uzrok prekomernog zagađenja vazduha je čestično zagađenje, PM čestice, koje se sastoje od dima, čađi, prašine, kiselina i metala i predstavljaju najveću opasnost po javno zdravlje. U mnogim gradovima Srbije, pa i u Valjevu, često dolazi do prekoračenja graničnih vrednosti ovih čestica. Stanovništvo je svesno ove opasnosti, ali mnogi nisu u finansijskoj situaciji da se uključe u primenu određenih mera. Razvijanje centralnog grejanja na prirodan gas, koji je najčistije gorivo, predstavljaće ključno rešenje problema aerozagađanja. Do tada, država će novčano pomagati zamenu tehnološki zastarelih uređaja za grejanje i nabavku vozila sa tzv. ekološkim motorima. Na taj način ispuštali bismo manje zagađujućih materija , što bi uticalo na značajno poboljašanje kvaliteta vazduha.
/redakcija/
