U nedostatku profilisanog programa, ideja i jasne politike za koju se zalagala, grupacija istrošenih i u svakom smislu kompromitovanih političkih gubitnika pokušala je da na svaki mogući način izvrši dominaciju pa čak i dovođenjem predsednika Socijalističke partije Srbije Ivice Dačića u Valjevo. Razmahali su se preambiciozni, nasrtljivi, euforični i, naravno, neuki amateri združeni oko ideje o izvođenju infrastrukturnih radova na čelu sa šefom imaginarne odborničke grupe Đorđem Pavlovićem, ni sami ne verujući u ono što obećaše meštanima okolnih sela i delovima grada gde se ponavljao izborni proces.
Pavlović kao veliki neimar se virtuelno bavio infrastrukturnim radovima od nasipanja puteva preko asfaltiranja u toj meri da je i sam poverovao u to, pa pobedu unapred proslavi sa svojim partijcima u jednom gradskom naselju samo kako to oni umeju uz muziku, iće i piće.
Tako je Pavlović, „mudar i učen čovek“ kako sam sebe nazva, tokom kampanje u pokušaju da potceni inteligenciju građana usmerio se u Donju Grabovicu odakle i potiče ali, uzalud, jer rezultati glasanja u njegovom rodnom kraju sigurno mu se nisu dopali. Ni familija, ni komšije ne glasaše za Pavlovića i njegove komitetlije. U Donjoj Grabovici parlamentarna lista Srpske napredne stranke „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ je osvojila više nego duplo glasova u odnosu na listu Socijalističke partije Srbije.
Samozvani spasioci Valjeva zasnovani na stripovskoj dramaturgiji i stereotipima o patriotskoj ljubavi prema našem gradu, koji za njih predstavlja samo plodonosnu pustolovinu doživeše potpuni fijasko.
Nije davno bilo kada su u Valjevu o infrastrukturnim i ostalim angažmanima govorili večiti partijski kadrovici, koji su političkom koketerijom obezbedili uspešnu karijeru, a svoje funkcije doživljavali kao zgodno mesto za ličnu promociju i korist.
O projektima koje su užurbano započinjali pred svake izbore, a potom ih nikada nisu završavali, danas ne vredi polemisati, jer su takvu neimarsku strategiju građani Valjeva odavno prepoznali.
Građani Valjeva nedvosmisleno dali su ogromnu podršku parlamentarnoj listi Srpske napredne stranke „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“, dok komitetlije i njihova kameleonska sposobnost prilagođavanja, „vanvremenske” ideologije od koje se po potrebi odstupa, deo su politike koja nakon tri decenije praznih obećanja postaje politička prošlost.
