ВУЧИЋ НА ОБЕЛЕЖАВАЊУ ГОДИШЊИЦЕ ЗЛОЧИНАЧКЕ АКЦИЈЕ “ОЛУЈА”: Никада више неће тишина прекрити злочине, Србија хоће мир по сваку цену!

Najnovije vesti Vesti iz Srbije i regiona

ДАНАС је обележена 27. годишњица “Олује”, акције хрватске војске и полиције у којој је 250.000 Срба протерано из Хрватске, а више од 1.800 убијено и нестало.

На тргу у Новом Саду било је око 30.000 људи који су се окупили како би обележили Дан сећања на све страдале и прогнане у оружаној акцији.

Нови Сад вечерас је у знаку сећања на жртве највећег етничког чишћења после Другог светског рата, и саосећања свих који су дошли да пруже подршку жртвама прогона и одају пошту страдалима и несталима током највећег злочина над српским народом у новијој историји.

Foto:N.Karlić

 

Вучић: Годинама у Србији као да није било сведока

– Девету годину како на овакав начин обележавамо погром, тежак злочин и највеће етничко чишћење после Другог светског рата против једног народа. Два су разлога због којих смо данас овде. Први је туга због убијене деце, жена, стараца, због 250.000 прогнаних. Други је да бисмо упркос свима  сведочили, да би се та сведочења чула и како је то тражио Ели Визел “да би од свих који слушају начинили своје сведоке”. То је, да цитирам великог нобеловца, “лек за равнодушност.” То је такође и наша обавеза због свих оних година ћутања, због кризе памћења, због срамотног заборављања сопствених жртава. Годинама у Србији као да није било сведока и никога ко би испричао како су обични људи, цивили убијани, како су им куће пљачкане и паљене. Како су их, док су у тракторским колонама напуштали Хрватску, напуштали своја огњишта, пљували и ударали, каменовали… Никога да каже да су бомбардовали те колоне, убијајући децу и старце, малену браћу и сестре. Тиме смо их правдали и понављали злочин, тиме смо равнодушност прогласили за владајућу идеологију, а заборав за националну обавезу – рекао је Вучић.

“Натоварили смо сопственом народу вечни осећај кривице”

– На крају, тиме смо и сами бацили камен на најтужнију колону у нашој историји. И радили смо то готово читаво пунолетство, 18 година и није нам било боље од тога. Напротив, натоварили смо сопственом народу вечни осећај кривице. Онај ко је подразумевао да смо сами криви и када нас протерују и убијају. Оправдали смо сваки злочин против оних чија је једина кривица била то што су били Срби, православци и што су желели да остану да живе на својим огњиштима. А за то време заборава Србија нам је пропадала у тишини, без снаге да каже иједну једину реч, извињавајући се свима и за шта је било потребе и за шта потребе никако није било.

– Рећи данас да је то време завршено и да нема више ћутања и да смо сви ми сведоци да злочина више неће бити, то јесте најсветија обавеза, она од које нећемо одустати. Али то није лако испунити. Мењали су нам име и прекрштавали и називали хрватским Србима, босанским Србима, црногорским Србима, а сад нас називају и косовским Србима. А ми смо увек желели да будемо обични Срби без обзира на то одакле смо. И јесмо, да запамте сви, само Срби и разлике између нас нема. Ни између Сање из Двора на Уни, нити било којег Србина из Херцег Новог, Требиња, Бањалуке, Суботице, Новог Сада, Београда… То што живимо у различитим државама не значи да припадамо различитим народима. И није им пошло за руком, није им пошло иако су се својски трудили да нам то учине. Свакодневно нападају Србију и наш народ и никада није доста.

– Колико год да ћутимо не ћутимо довољно, не ћутимо довољно гласно. Колико год да молимо за мир, не молимо довољно за мир колико би они желели да клечимо и да их молимо гласније, снажније, јаче. Колико год да признамо туђу жртву то није довољно јер морате да платите ви Срби и на мосту и на ћуприји. Морамо да вас понизимо до краја и морате да нестанете да бисмо били задовољни вашим понашањем.

Foto:Novosti

 

“Хоћемо мир по готово сваку цену”

– И никада није доста. И попустите по једном питању, попустићемо. Попустите по другом питању, попустићемо. Попустите по трећем питању, попустићемо. Хоћемо мир готово по сваку цену. Да никоме живот не буде угрожен. Да чувамо друге надајући се да ће они да чувају нас. Али томе краја нема. И зато вам кажем и пре неколико дана који су ми били најтежи у последњих десет година, а што сигурно је мало ко од вас могао и да осети и да види – довели су нас до ивице, сатерали су нас у ћошак у којима сам само рекао и великима у свету: “Ми више немамо куд, а ви сада изволте.” Ми немамо шта да попуштамо, ни где, ни коме, немамо куд да идемо.  Па кад је тако онда ћемо чувати и бранити наш народ. А ви гледајте можете ли с нама када се овако поносни и дични подигнемо сви и Крајишници и Шумадинци и Пироћанци и Левчани и Херцеговци. Када станемо уз свој народ као један. Постоје деценије у којима се ништа не деси, а има недеља у којима се десе деценије. Једна од ретких паметних реченица које је Лењин изговорио.

“Ујединили се око Србије”

– Ми живимо у то време за које многи у свету мисле да је тренутак да га искористе за општи напад на Србију. Да искористе за општи напад на српски народ. Злоупотребљавајући ситуацију у Украјини ујединили су се многи око нас, мислећи да је ово баш тренутак када могу да имају подршки свих могућих из света и крену у уништавање српског народа. Можда су пронашли добар тренутак, можда су пронашли добро време, можда су помислили да је време да испуне оно што су Будак и Туђман обећавали, из ма ког дела региона да долазе. Али су у једној ствари погрешили. Није то Србија пораза, није то иста Србија, није то Србија која ће да вас се плаши и Србија која неће да стане пред вас. Много, много сте погрешили. Чуваћемо Србију, а на њихову хистерију, лажи, претње одговараћемо миром, стрпљењем, трпељивошћу али и одлучношћу. Ови дивни Крајишници који су нам вечерас певали, сви ови дивни људи, различито смо их и дочекивали.

– Власт се стидела пораза у којој је и сама учествовала, макар делимично, па им није дала да скреће са ауто-путева да не би узнемирили народ у Србији. Као да народ није знао каква га је трагедија погодила. А онда смо се тог народа, мало по мало помагали, а јавно га се стидели и гледали да се не прича о томе да се не би замерили Хрватима, да се не би замерили свима осталима, јер не смемо да се замерамо. Увек ће постојати неко ко ће да вам окрене број телефона и каже “па није то будућност.” Стварно? Ја вам сад кажем, никада нећемо заборавити патњу крајишког човека, Србина из Крајине који је страдао, који је протеран, који је изгубио своју земљу и своју кућу, своју децу и своје родитеље.

Foto:N.Karlić

 

“Одбранићемо Србију и победити”

– И као што видите, не плашимо вас се. И вечерас на Тргу у Новом Саду, после девет година убедљиво је највећи број људи и то говори да се Србија освешћује, да Србија зна да памти и да Србија зна да се сећа. А зашто је то било тако. Увек је било лакше ићи линијом мањег отпора. Да би вас похвалили у комшијској штампи. Да би вам рекли неку лепу реч, јер тешко је издржати и трпети ударце. Ретки су људи који могу да их трпе. Ми смо их толико истрпели, толико су нам леђа ишибана да више није важно да могу да раде шта год хоће, могу да туку колико год хоће, ми више немамо куд. Сатерали сте нас у ћошак и одузели све што сте могли, више немамо куд. Чуваћемо своју Србију, радићемо, фабрикама, радом на њиви на све могуче начине уздизаћемо Србију.

– И ко год помисли да ће да је нападне, чуваћемо и бранићемо Србију и оно што је важније од тога – одбранићемо је и победићемо. Да сви чују – одбранићемо је и победићемо. И немојте да нам претите више, огуглали смо и на ваше претње. И данас смо овде да покажемо да Србија није више шака зоби и слабашна. И да Србија нема више намеру да савија главу пред оним што су неки урадили њој и њеном народу, а не она њима. И да им потврдимо и саопштимо, да ни забрањени град Јасеновац, ни Олуја, ни било који други злочин нису за нас никакав мит, већ чињеница. Оне са којима живимо и оне које никада нећемо да заборавимо. И не радимо то да бисмо било коме претили, не сањамо ни освету ни промене граница, већ само саопштавамо да смо лекцију научили и да неће више никада тишина прекрити злочине над нашим народом, нити ћемо икада више пристати на то да у мрак одлазимо без гласа. Притом наша политика јесте и остаће мир, мир готово по сваку цену. И молићемо за тај мир, клечаћемо за мир, учинити све и разговарати са свима.

– Ми хоћемо да видимо како наши људи раде, граде фабрике, болнице, школе и немамо намеру било кога да хушкамо и терамо у сукобе. Само немојте да очекујете да ћутимо ни да се правимо мртви када неко покуша да убија или протерује наше људе. И ту поруку да више неће бити Олуја шаљемо већ годинама и данас то опет чинимо, јер она мора да представља суштину политике коју водимо. А та политика није и не сме да буде она о којој су неки српски прваци говорили оптужујући Србију да Србе ван Србије тера да лају, а онда их веже за тарабу и пусти оне друге да их умлате.

Foto:N.Karlić

 

“Хоћемо, тамо где нема наде, наду да измислимо”

– Никада више никоме нећемо дозволити да умлати Србе. Ми не радимо то и не призивамо сукобе, не терамо наше људе на њих, чак их молимо да спусте лопте, али немамо намеру да их било где оставимо везане и препустимо насиљу. Све остало може, нама је мир важан, нама је важно да се развијамо, растемо, отварамо нова радна места. Да олакшавамо свима да путују, размењују робу, новац, знање. Да истовремено разумемо, искажемо поштовање, пијетет према свим жтвама, свакој вери и сваком народу. Хоћемо, како је говорио Албер Ками, тамо где нема наде, наду да измислимо,  једино што нећемо нећемо више да ћутимо. Напротив, сведочићемо као и данас.

– И баш као што је епископ 901. године претказао најдужу колону у историји Европе, наш страдални народ, наше невине жртве бежале су од мрачњаштва и незнања. И на срећу наша Србија, онако како је прихватила и мог оца 1941. године, прихватила је и све ове дивне људе из Крајине који су дошли у њу. И овде су сви добри људи увек били радо примани. Република Хрватска спроводећи то етничко чишћење лишила је себе дивних људи, лишила се будућег и Тесле и Миланковића. Олуја је ранила српски народ, тешко ранила, али је Србија као и Република Српска добила много дивних и добрих људи. Из те тужне колоне данас су у Србији стасали дивни људи – лекари, научници, спортисти, занатлије, привредници…

– И многи су данас овде међу нама. Ми ћемо да градимо најбоље односе са свим земљама света па и са оним народима који су се о нас у прошлости огрешили. Увек ћемо да прихватимо и покајемо се за злочине који су неки учинили у наше име. Пружаћемо и пружаћемо руку пријатељства свима који желе да је прихвате, али никада више нећемо да ћутимо и да се стидимо злочина који су почињени против нашег народа. Помирење је важно. Та реч је постала поштапалица, обично немуштих политичара или обавезујућа реч коју изговарамо тек да бисмо испунили форму. Не знам да ли је могуће и не знам да ли је реално, али знам да су нам разговори и сарадња неопходни. Ма колико се не слагали морамо да разговарамо и гледамо у будућност. А за све то постоји само један услов. И да будем искрен, нама чак и не смета када светкују, нама смета када нама бране да тугујемо и када нам бране да их подсетимо на то да су неки људи изгубили своја огњишта, децу и родитеље.

– Само немојте да нам браните да се сећамо, а од вас не тражимо ни признање ни помирење, ама баш ништа, само нас пустите да живимо са својим јадом, чемером и болом и ништа више од вас нећемо и не очекујемо. Не очекујте од Срба да се одрекну себе, не очекујте да се одрекнемо својих мртвих и свог имена и презимена. Претекли смо ми Срби, надживели и Јасеновац и Олују и важније од свега, а то видите и овде у Новом Саду вечерас – поново устали. Нека је слава мученицима из Олује, нека живи република Српска, живела наша Србија!

Izvor:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *